Прва збирка песама изнедрена је на латицама цвета младости који се у грудима песникиње крио више од пола века. Песма Две даме најбоље осликава борбу научнице и песникиње у којој лирска душа тешко долази до речи али ипак успева да запева. Љубав је та вечна тема која надахњује и лирским везом подсећа колико је лепо сањати и сновима својим крила подарити. Нада трепери у строфама, песникиња стихом уздише док поеме пише и нуди срце на длану свима који још увек верују у лепо, добро и честито.

Рапсодија кишних капи, Остани своја, Мир међу анђелима, За све Лазе и Ленке, Чаробњак, Добре песме, Омаж српским поетама и Вечерас сам срела свој град само су неки од наслова који ову књигу чине необично нежном и неоромантичном.

Четрдесет и три песме написане у римованом стиху, распоређене у три циклуса: Молитве женског срца, Ореол љубави и Кад стих ногом крене, позивају читаоце на лирско дружење.